Razvedena sam već 10 godina, isto toliko sam i sama. U stranoj zemlji bez ikoga svog, sem dece moje. Posvetila sam se studiranju, poslu, preživljavanju i deci i nisam ni osetila kako su godine proletele.
Odjednom sam zastala i pomislila užasnuto : 10 godina me niko nije voleo, poljubio, takao…Nisam isto toliko dugo volela nekoga, imala se*s…
Sada mi je 45, sad sam zapuštena, ugojila se, nema traga onoj lepoti za kojom su se svi okretali…
Pomislim bože pa je li moguće da više nikad neću biti zaljubljena, osetiti strast, žudnju, neizvesnost,voleti…živeti sve te predivne osećaje bar još jednom dok sam živa… Baš sam tužna.
