Sinoć sam kasnila sa posla par sati i moj muž me dočekao NA NOŽ. Čim sam ušla nije me pitao ni zašto kasnim, ni da li sam umorna, gladna, za kafu ili nešto slično već je počeo da mi nabraja kako se vucaram sa šefovima, da sam drolja, da ga varam i slične gluposti.
Čak je u bijesu i digao ruku , ali se zaustavio prije nego me udario. Ne zna jadnik, umobolsesnik, šta je privatnik i kako je teško zaraditi novac. Već 8 godina se izležava kod kuće, nezaposlen i govori kako nema za njega posla.
Slomi se od posla kako bih obezbijedila dovoljno novca za sve. Da je i on šta radio, ne bi samo gledao u sat i čekao kada ću kući da mu postavim večeru. Ne znam zašto sam se udala, stvarno ne znam…
