Odem na razgovor na posao. Nije bilo konkursa ništa, nego firmi treba radnik. Ja kao magistar. O firmi vrlo malo podataka ima na netu, skoro ništa. Nisam upoznata sa firmom očekujem da mi direktor ukratko objasni šta se tu radi. Na moje pitanje da mi opiše poslove koje ću ja radit dobijem deranje i viku, i odgovor kakva si ti kad ti ja moram govorit šta ćeš radit.
Idemo dalje, na pitanje gdje je moje tačno radno mjesto napadne me i kaže da mogu radit u zraku, wcu, marsu šta me briga. Idemo dalje opet. Na moje mislila sam da imate laboratoriju (jer mi je prethodno rečeno da imaju, a nemaju zapravo) rekao mi je zamislio sam i ja sofiju loren pa je nema.
Ovo mi je prvi razgovor za posao, zgrožena sam pristupom. Da stvar bude još gora razgovor se odvijao sa 3 radnice koje tu već rade u njihovom prisustvu. Stalo mi je da radim, ali se školovala tolike godine za ovakvog nadređenog sigurno nisam.
Valjda se pretpostavlja da kao na razgovoru samo ti šutiš i slažeš se sa svim, a taj neko priča
