Ivana Tevih rođena je Krapinčanka. Pre nepune dve godine, u 33. godini života osetila je snažnu potrebu za promenom.
Gotovo 12 godina radila je butiku, a zatim je otvorila i svoju prodavnicu. No, na kraju meseca uvek bi bila na nuli. Znala je da to nije život kakav želi.
Želela je da putuje i otkrije svet, te je zatvorila butik, prijavila se na biro i odlučila da razmisli šta da radi sa svojim životom.
– Tog leta nazvala me teta iz Nemačke, koja je samohrana majka, i pozvala me sa sobom i svojim detetom na more. Iznela sam joj svoje probleme, a ona je rekla: “Dođi sa mnom tri nedelje i videćeš kako će ti se svideti i šta ćeš dalje”.
Mi smo se nakon tri nedelje vratile kući s mora i ja sam rekla svojima: “Mama, tata, ja sutra idem za Nemačku”.
– Ono što mi je ostalo u sećanju i što neću nikad zaboraviti, je to jutro kad sam odlazila. Svi smo plakali, tata me zagrlio, nikada u životu me nije tako zagrlio. Jednostavno, kao da su znali da se nikad neću vratiti – počinje Ivana svoju priču.
– Putovali smo 12 sati. Kada sam došla gore, nisam znala jezik. Nisam znala što znači “Guten tag”. Teta mi je jako puno pomogla, odlazila je sa mnom na razgovore, pisala mi je molbe, prijavila me na svoju adresu, što je bio uslov da bih mogla ostati u Nemačkoj. Takođe, iako nisam imala posao, morala sam svaki mesec da plaćam 170 evra za penzijsko i zdravstveno, jer je i to njihov uslov.
Nakon dva meseca našla je prvi posao, tzv. mini job. Radi se o poslu s kojim možeš zaraditi najviše 400 evra i gde ti poslodavac ne plaća doprinose.
Pakovala je okruglice za supu u jednoj fabrici. No, to joj nije bilo dovoljno, jer je u Hrvatskoj imala kredit koji otplaćuje, i tako joj je tetka pronašla pet kuća koje je čistila, svaki dan po jednu.
