Rodila sam dijete u 30tim, beba ima tek par mjeseci. Godinama ranije su mi svi pričali “Šta čekaš?; Sat ti odkucava…” (Čekala sam da nađem finog muža). Moje drugarice su većinom rodile u ranim 20tim, djeca su im sada tinejdžeri.
I što sam ih duže gledala, sve mi je draže bilo što nisam rodila prije 10-12 godina. Sad imam priliku da vidim tu njihovu veliku djecu, neznalice koje bulje u ekrane po cijeli dan, ne znaju pertle da zavežu, hipnotisani, proste rečenice ne umiju sastaviti, gojazni, bez ikakvih ambicija i interesovanja, anksiozni i depresivni bez realnog razloga.
Da sam tada rodila i moje dijete bi sad bilo takvo, jer bih mislila da je OK da ih zvuk usisivača na telefonu uspavljuje, a ne pjevanje i ljuljanje, da je OK da gledaju one crtane sa nakaznim likovima, da je OK da igraju igrice na kompu danima. Sad kad vidim kakva su njihova djeca ispala, znam šta definitivno nije dobro za razvoj jednog dijeteta.
