Žena mi se ljuti već 5 dana, riječi neće da progovori sa mnom, možda sam malo kriv, ali sve je bila samo šala. Prije 5 dana nam je došla njena mama u posjetu i onako požalila se da je bolesna, tačnije da ima visok pritisak, da se boji da neće umrijeti.
Inače sam šaljivdžija i pokušao sam da je razveselim i reko sam joj PUNICE VIDIŠ KROZ PROZOR ONAJ POTOK PORED NAŠE KUĆE IDI DO NJEGA ŠTO ČEŠĆE DOK SI KOD NAS I MAŽI SE BLATOM IZ POTOKA. Onako naivna pomilila je da znam neki lijek pa me upitala da li to pomaže, a ja sam joj kroz osmijeh rekao MA NIJE DA POMAŽE, ALI POLAKO SE TREBAŠ NAVIKAVATI NA ZEMLJU. Shvatila je to kao da ja želim da ona umre, samo se spakovala i otišla svojoj kući.
Pokušavao sam da objasnim supruzi da je to samo vic koji sam nedavno čuo i da nisam imao nikakve zle namjere, ali džaba, ignoriše me, prolazi pored mene kao da ne postojim. A stvarno je bila samo šala, možda malo neslana, ali šala…
