Pre oko godinu dana sam se naljutila na dečka jer nije hteo da dođe kod mene.
Rekao je da ne može jer ima neki problem za koji ne želi da znam.
Odjurila sam kod njega da vidim u čemu je bio problem. Posle sat vremena mi je priznao da ima psorijazu.
Nije hteo da mi kaže jer je mislio da ću ga ostaviti, jer je, kako on kaže, “nakaza”.
Naravno da ga nisam ostavila. Stalno mu pomažem da prihvati sebe takvog kakav je, jer niko nije savršen.
Nažalost, psorijaza je neizlečiva i ružno izgleda. Teško mi je da ga gledam tako tužnog i kako ga to boli i peče. Što je najgore, ima samo 19 godina.
