Bila sam 4. srednje, pitao me za dejt stariji lik, dogovorili se da se nađemo u 21h a on je nešto permutovao i došao u 19h, i sve vrijeme mi slao poruke da požurim jer ne zna šta da radi do 21h.
Ja kao hajde da mu učinim, dođem u 20h i kao idemo da prošetamo malo po nekom keju.
Ljudi, najneprijatnijih 2 sata mog života. Ja mu rekla da ću upisati matematiku, on je počeo da me ispituje o matematičarima, o teoremama i aksiomama, da mi pokaže kako sam ja zapravo glupa jer ne znam te ,,osnovne stvari”.
Onda je sve vrijeme pričao samo o sebi. Onda smo sjeli na neku klupicu, on mi se primakao i rekao ,,Ja bih trebao sad da te poljubim ali među nama nema hemije”.
I nakon toga se naglo sjetio da treba da ode i tetki popravi kompjuter, a mene ostavio tako na toj klupici i otišao.
Ja sam baš bila u šoku, totalno me je srozao.
Pisao mi je tek nakon mjesec dana da izađemo ponovo jer je tada navodno imao tremu, nisam mu odgovorila.
