“Jedan moj komšija uvijek svima u prolazu mora dobaciti neku uvredu ili reći nešto sa podsmjehom.
Bukvalno svakome. I onda poslije kaže: “Pa što se ljutite, ja se samo šalim.” Uradio mi je to mnogo puta, na šta bih uvijek prevrnula očima i ignorisala. Skoro me je sreo i dobacio:
“Skoro ćeš 30, a nisi udata. A i ko bi te hteo takvu, realno?”, i namignuo.
Zaustavila sam se, pogledala ga i rekla: “Pa ni vas ne žele vaša djeca, zato su pobjegli u inostranstvo i ne javljaju vam se. Svi imamo svoje probleme.”
Namrštio se i htio da uzvrati, ali sam dodala: “Pa što se ljutite, ja se samo šalim.”
Prestao je kompletno sa dobacivanjem i uvredama.”
